Euforija transplantacije kose... i praznina iznutra
Poslednjih meseci društvene mreže bruje o transplantaciji kose. To je sada hit biznis za lekare belomantijaše. Ali nećemo sada o "napretku medEcine".
Ranije su svi pričali o punjenju usana, veštačkim obrvama, trepavicama, silikonima, botoksima…
Sve — da bi se spolja bili „lepši“, mlađi, privlačniji.
A iznutra?
Sve praznije.
Čovek današnjice, izgleda, više ne popravlja dušu, nego samo telo.
Ne traži smisao, već lajkovan izgled.
Ne pita „ko sam ja“, već „kako izgledam“.
I dok je telo sve „lepše“, duh polako ali očigledno bledi.
Zamenili smo unutrašnju svetlost — filTerima.
Zamenili iskren osmeh — filErima.
Zamenili autentičnost — maskom.
I tako dolazimo do sledeće modne faze:
- transplantacija kose — da se „vrati samopouzdanje“.
Ali koliko dugo traje to samopouzdanje, ako nije niklo iznutra?
Možda je sledeći logičan korak: transplantacija mozga.
Jer, ako već možemo promeniti sve spolja, zašto ne bismo pokušali promeniti i ono što je izvor nesigurnosti — unutrašnji glas koji nikad nije zadovoljan?
Pitam s za čim zapravo tragaju ti ljudi?
Estetske intervencije same po sebi nisu loše. Nekad su i medicinski opravdane npr.problem sa disanjem, kod palog kapka oka, opekotina, ožiljaka na licu itd.
Problem nastaje kadestetska hirurgija postane zamena za emocionalno isceljenje.
Kad pokušavamo da popravimo svoje raspoloženje — skalpelom umesto introspekcijom i radom na sebi.
Ljudi koji stalno teže „još malo da se sredi“ često u dubini duše traže:
-
prihvatanje koje nisu nikad jasno dobili,
-
ljubav koju prvo sami sebi ne daju,
-
sigurnost koju pokušavaju kupiti izgledom.
Na površini — savršeno lice.
Ispod površine — nemir, strah, osećaj da nikad nismo „dovoljni“, praznina, blokade, nezadovoljstvo sa samim sobom i okolinom.
Istinska lepota dolazi kad prestanemo da bežimo od sebe! To gradivo se savladava kroz duhovnost, suočavanje, prihvatanje itd. Kod nas u Akademiji ličnog razvoja u raznim tehnikama npr.reikija to ćete sve to savladati i naučiti.
Nema tog hirurga koji može oblikovati samopoštovanje.
Nema te igle koja može ubrizgati mir.
I nema tog zahvata koji može popuniti prazninu u duši.
Možemo presaditi kosu, ali ne i svest.
Možemo podići jagodice, ali ne i vibraciju srca.
Možemo uvećati usne, ali ne i spremnost da iskreno govorimo.
Zato, možda nije vreme za još jednu transplantaciju spolja,
nego za povratak sebi iznutra —
da se ponovo povežemo sa onim delom koji ne traži potvrdu, već mir.
Lepota koja dolazi iz balansa duha i tela ne mora se popravljati.
Kad čovek iskreno i duboko prihvati i zavoli sebe, lice se samo razvedri, a pogled oživi.
Možda će tada „transplantacija mozga“ postati – metafora za buđenje svesti.
Širite ljubav, budite ljubav i ŽIVITE LJUBAV!
Svetlosni pozdrav!
Slobodan Maslić
akademijalicnograzvoja@gmail.com
Zapratite ovaj blog i nadjite nas na telegramu, fb AKADEMIJA LIČNOG RAZVOJA , pridružite nam se da napredujemo zajedno!
#psihologija #dusa #unutrasnjalePota #svest #modernodrustvo #selflove #autenticnost #mentalnozdravlje #samopostovanje #duhovnirazvoj #zivotbezfiltera #istinskalepota #emocionalnoisceljenje #mindfulness #zdravduh #samospoznaja #blog #refleksija #licnirazvoj #dnevnamisao #reiki #akademijalicnograzvoja
